Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





NUŽNI DEO

Nužni naslednici su lica koja imaju na osnovu zakona pravo na određeni deo zaostavštine nezavisno od volje ostavioca . Deo zaostavštine na koji se pozivaju nužni naslednici naziva se nužni deo. Nužni naslednici dele se u nasledne redove. Nužni nasledni redovi se međusobno isključuju što znači da ako postoje lica iz prvog nužno naslednog reda lica iz drugog neće imati pravo na svoj nužni nasledni deo, drugi nužni nasledni red isključuje treći i tako dalje .

Prvi nužni nasledni red čine ostaviočev supružnik , deca i njihovi potomci kao i usvojenici i njihovi potomci. Drugi nužni nasledni red čine ostaviočevi roditelji, ostaviočev usvojilac i ostaviočeva braća i sestre i supružnik ukoliko ostavilac nema dece (tada je supružnik naslednik u drugom nužnom naslednom redu ne u prvom) . Treći nužni nasledni red čine ostaviočevi dede i babe. Teoretski nužni naslednici su i ostaviočevi pradede i prababe i ostali preci ukoliko su u životu . Za ostaviočeve potomke, usvojenike i njihove potomke , roditelje i supružnika je sama veza srodstva odnosno braka sa ostaviocem dovoljan uslov da se pozovu na svoj nužni deo. Za ostala lica iz kruga nužnih naslednika potrebno je još i da se ispune dva dodatna uslova: da su trajno nesposobni za privređivanje i da nemaju nužnih sredstava za život.

Veličina nužnog dela je polovina zakonskog dela za nužne naslednike prvog nužnog naslednog reda i ostaviočevog supružnika (bez obzira u kom redu se nalazi), za sve ostale nužne naslednike veličina nužnog dela je trećina zakonskog dela. Primera radi iza ostavioca ostanu dvoje dece, u slučaju kad bi nasleđivali na osnovu zakona kad ne postoji testament tada bi svako dete dobilo po polovinu zaostavštine, njihov nužni nasledni deo je jednak polovini zakonskog u ovom slučaju četvrtini zaostavštine, što znači kad bi ostavilac sve ostavio jednom detetu drugo dete bi imalo pravo na četvrtinu zaostavštine nezavisno od volje ostavioca.

Dužnici prema nužnom nasledniku su testamentarni naslednici i isporukoprimci (lica kojima je zaveštalac ostavio konkretno određenu stvari ili pravo ) koji odgovaraju srazmerno onome što su dobili od zaveštaoca , ako ono što testamentarni naslednici ili isporukoprimci dobili nije dovoljno za pokrivanje nužnog dela, dužnici nužnom nasledniku postaju i lica koja su primili neki poklon od ostavioca , vraćaju se pokloni ostavioca prvo kasnije pa onda ranije učinjeni, a ako su istovremeno učinjeni vraćaju se srazmerno primljenoj vrednosti. Nužni naslednik ima pravo da traži određenu isplatu novca od svojih dužnika osim ukoliko ostavilac nije drugačije odredio u testamentu ili ako sud na zahtev nužnog naslednika tako odluči, u tim slučajevima nužni naslednik ima pravo da traži određeni realni deo zaostavštine (npr. deo kuće).

Ostavilac može potpuno ili delimično isključiti nužnog naslednika iz nasleđa ako se on povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. Primeri težeg ogrešenja navedeni u zakonu su : 1) uvredljivo i grubo ponašanje prema ostaviocu 2) činjenje umišljajnog krivičnog dela prema ostaviocu (sva dela osim onih koja uzrokuju nedostojnost, npr. pokušaj ubistva), njegovom detetu , usvojeniku, roditelju ili supružniku 3) odavanje neradu i nepoštenom životu. U slučaju isključenja isključeni nužni naslednik gubi pravo na nasleđe a prava njegovih potomaka određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca (imaju pravo na nasleđe koje bi pripalo isključenom nužnom nasledniku ).

Ostavilac može potpuno ili delimično lišiti nužnog naslednika njegovog nužnog naslednog dela ukoliko je prezadužen ili rasipnik uz dodatni uslov da nužni naslednik ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije preminulog deteta koje je nesposobno za privređivanje. U tom slučaju maloletno dete ili unuk dobijaju deo koji bi pripao lišenom nužnom nasledniku. I lišenje i isključenje nužnog naslednika mora biti izvršeno u formi testamenta.

Zaštita u slučaju povrede nužnog dela se može tražiti u roku od 3 godine koji teče : od proglašenja testamenta ako je nužni deo povređen testamentom, ili od smrti ostavioca ako je nužni deo povređen poklonima. Nadležnom sudu se podnosi tužba. Ako ostaviočev potomak ili usvojenik umre pre nego što je postavio zahtev za zaštitu nužnog dela to pravo pripada njegovima naslednicima u roku od 6 meseci od njegove smrti.


 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.