Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

NASTAVAK PARNICE ZA RAZVOD BRAKA POSLE SMRTI OCA

NASTAVAK PARNICE ZA RAZVOD BRAKA POSLE SMRTI OCA

Pravni sledbenici tužioca - njegova deca, imaju pravo da nastave parnicu za razvod braka koju je započeo njihov otac.

Obrazloženje:
Za vreme trajanja postupka za razvod braka tužilac je umro. Parnicu su nastavili njegovi zakonski zastupnici, pa je prvostepeni sud utvrdio, po sprovedenom postupku, da je tužba za razvod braka bila osnovana. I po shvatanju drugostepenog suda, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbe Zakona o braku i porodičnim odnosima i utvrdio da je tužba za razvod braka osnovana. Nisu osnovani navodi žalbe da pravni sledbenici tužioca nisu legitimisani da vode ovaj spor, jer nisu pravosnažnim rešenjem oglašeni za naslednike. Pravni sledbenici tužioca - njegova deca, imaju pravo da nastave parnicu za razvod braka, koju je započeo njihov otac, sada pok. M., a u smislu Zakona o braku i porodičnim odnosima.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Gž. broj 1156/94 od 12.1.1995. god.).

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA (ČL. 219 PORODIČNOG ZAKONA)

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA (ČL. 219 PORODIČNOG ZAKONA)

U slučaju neuspešnog postupka mirenja i nagodbe u postupku po tužbi za razvod braka, sud u nastavku postupka ne može da odlučuje o delu tužbenog zahteva za deobu zajedničke imovine već će se raspravljanje o tome izdvojiti u posebnu parnicu .
Obrazloženje:
Tužilja je pokrenula postupak za razvod braka tužbom kojom je tražila da se razvede brak između parničnih stranaka, odluči o vršenju roditeljskog prava i načinu viđanja maloletnog deteta sa ocem - tuženim, kao i da se utvrdi šta predstavlja zajedničku imovinu parničnih stranaka i deobu zajedničke imovine. Kako je u konkretnom slučaju, podneta tužba za razvod braka, a pokušaj mirenja između parničnih stranaka nije uspeo, niti je nakon toga među parničnim strankama uspela nagodba, to prvostepeni sud u nastavku postupka ne može odlučivati o delu tužbenog zahteva za deobu zajedničke imovine. Raspravljanje po tužbi za deobu imovine razdvojiće se u posebnu parnicu.
(Iz rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, Gž. 6156/2006 od 2.11.2006. god.


 < 1 2 3 4 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.