.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (ČLAN 199.-205. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE (ČLAN 199.-205. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

1. Da bi se dosudila nematerijalna šteta zbog pretrpljenog straha dovoljno je trpljenje straha, bez obzira da li je, ili ne, strah ostavio trajnije posledice u psihičkoj sferi ličnosti oštećenog. Dužina trajanja straha i njegov intenzitet imaće uticaja na visinu dosuđene naknade. Iz obrazloženja: Neosnovano se u reviziji tužene ističe da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, te da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete zbog pretrpljenog straha, iz razloga što strah nije ostavio trajnije posledice u psihičkoj sferi njegove ličnosti. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, određujući visinu naknade štete za svaki vid pojedinačno, u skladu sa stepenom zaostalih posledica, kao rezultat povređivanja tužioca. U smislu citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima, dovoljno je trpljenje straha, bez obzira da li je ostavio trajnije posledice ili nije, a pri odmeravanju visine štete sud posebno ceni dužinu trajanja straha i njegov intenzitet. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 6937/98 od 4.2.2000. godine). ODLUČIVANjE O NAKNADI NEMATERIJALNE ŠTETE (ČLAN 200. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA) 2. Prilikom odlučivanja o naknadi nematerijalne štete, sudu je ostavljena mogućnost da po slobodnoj oceni ceni koja naknada može biti pravična da bi postigla moralnu satisfakciju oštećenog, ali da istovremeno ne bude u prekomernom iznosu za odgovorno lice koje će štetu naknaditi, jer se time ne bi postigla svrha pravičnosti u takvim obligacionopravnim odnosima stranaka. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac N. je povređen prilikom ratnih dejstava kao pripadnik rezervnog sastava JNA 18.11.1991. godine. U momentu ranjavanja imao je 26 godina starosti. Od posledica pretrpljenih povreda, koje je prvostepeni sud utvrdio u vidu fizičkih bolova, straha, visokog stepena naruženosti, i smanjenja opšte životne aktivnosti sa invaliditetom od 100% zbog oduzetosti svih udova i kretanja jedino u invalidskim kolicima uz pomoć drugih lica, nižestepeni sudovi su tužiocu N. dosudili naknadu za pretrpljene fizičke bolove 100.000 dinara, strah 60.000 dinara, naruženost 140.000 dinara i umanjenu životnu aktivnost 300.000 dinara, a njegovim roditeljima zbog pretrpljenih duševnih patnji svakom po 100.000 dinara. Ceneći revizijske navode, Vrhovni sud je našao da jeste tužilac N. u teškom zdravstvenom stanju, prouzrokovanom ranjavanjem u ratnim dejstvima, ali da bi primerena naknada za pretrpljenu nematerijalnu štetu tužiocima mogla biti: za N. za fizičke bolove u iznosu od 70.000 dinara, za strah 40.000 dinara, za naruženost 80.000 dinara, za umanjenu životnu aktivnost 100.000 dinara, a roditeljima G. i M. zbog pretrpljenih duševnih patnji, usled takvog stanja njihovog sina N. svakom po 80.000 dinara. Vrhovni sud smatra da bi naknada u iznosima koji su prihvaćeni ovom presudom mogla biti satisfakcija za sva psihička i fizička trpljenja tužiocu N. i psihičkim trpljenjima njegovih roditelja, iako nijedan iznos novčane naknade ne može u smislu člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, vratiti tužioca N. u ono zdravstveno stanje, u kome se nalazio pre povređivanja. Međutim, sudu je ostavljena mogućnost da u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 223. Zakona o parničnom postupku po slobodnoj oceni ceni koja naknada može biti pravična da bi postigla moralnu satisfakciju oštećenog, ali da istovremeno ne bude u prekomernom iznosu za odgovorno lice koje će štetu naknaditi, jer se time ne bi postigla svrha pravičnosti u takvim obligacionopravnim odnosima stranaka. Stoga je Vrhovni sud našao da su, uz pogrešnu primenu materijalnog prava, nižestepeni sudovi odlučili o zahtevu tužioca o visini dosuđene naknade, pa je na osnovu člana 395. stav 1. Zakona o parničnom postupku preinačio nižestepene presude. (Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 5609/98 od 23.2.1999. godine). POTPUNA NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE 3.Oštećenom kome je na osnovu umanjenja opšte životne sposobnosti i po osnovu naruženosti, u vansudskom postupku isplaćena naknada štete, u parničnom postupku može biti dosuđena naknada koja predstavlja razliku između naknade koja je isplaćena u vansudskom tupku i pravične naknade (potpune) koja pripada oštećenom, imajući u vidu utvrđeni procenat opšte sposobnosti i stepen naruženosti, kao i godine starosti oštećenog. Iz obrazloženja: Tužiocu je zbog zadobijenih povreda umanjena životna aktivnost za 35%, trajno i definitivno. Usled posledica zadobijenih povreda kod tužioca je došlo do estetskog naruženja, posebno imajući u vidu činjenicu da je tužilac rođen 1953. godine i da je zbog zaostalih anatomskih promena, odnosno deformacije desnog stopala i štedećeg hoda, unakaženje izraženo u srednjem stepenu. Među strankama su nesporni iznosi koje je tuženi isplatio tužiocu na ime naknade štete za umanjenu opštu sposobnost i za estetsko naruženje. Imajući u vidu napred navedeno, pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je doneo odluku da se usvaja tužbeni zahtev. Jer i prema mišljenju Okružnog suda, tužiocu pripada dosuđeni iznos na ime pravične naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu i na ime umanjenja opšte sposobnosti i na ime naruženosti, i na osnovu čl. 200. Zakona o obligacionim odnosima. Sud je cenio navode žalbe tuženog da tužilac nema pravo na dosuđeni iznos, jer je u potpunosti naknađena šteta, pa je našao da su takvi navodi neosnovani. Ovo iz razloga što je u izvedenim dokazima u toku postupka utvrđeno da naknada koje je isplaćena tužiocu na osnovu umanjene opšte sposobnosti i po osnovu naruženosti, nije adekvatna za štetu koju je tužilac pretrpeo. Stoga je prvostepeni sud pravilno postupio kada je usvojio tužbeni zahtev, jer dosuđeni iznos predstavlja razliku između naknade koja je isplaćena u vansudskom postupku i pravične naknade koja pripada tužiocu na ime pretrpljene nematerijalne štete, imajući u vidu utvrđeni procenat opšte životne sposobnosti, stepen naruženosti i godine starosti tužioca. (Presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P broj 8805/93 od 16.3.1994. i presuda Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 2968/95 od 22.3.1995. god.). NOVČANA NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE - UBLAŽENI DUŠEVNI BOLOVI (Član 201.ZOO) 4. Novčana naknada nematerijalne štete nije cilj, već sredstvo kojim oštećeni, zadovoljavanjem potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakšava sebi život i, čineći ga podnošljivijim, ublažava duševni bol koji podnosi. Nematerijalna šteta i naknada te štete se doživljavaju, ali tako što je šteta neprijatan, a naknada prijatan doživljaj. Iz obrazloženja: Radnik je poginuo u nesreći na poslu. Pošto je tužiocima poginuli radnik bio blisko lice, prema njemu su, kao ocu, mužu i sinu, svi gajili snažna osećanja ljubavi, privrženosti i drugih porodičnih afekcija. Takva njihova osećanja su, usled smrti oca, muža i sina, dovela do dubokog duševnog bola. On je nemerljiv i ne može se otkloniti nikakvom novčanom naknadom, ali, pravična novčana naknada, ipak, može ublažiti duševni bol i, zadovoljavanjem izvesnih životnih potreba, uticati na uspostavljanje psihičke i emocionalne ravnoteže tužilaca. Novčana naknada nematerijalne štete nije cilj, nego je sredstvo kojim oštećeni, zadovoljavanjem životnih potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakšava sebi život i čineći, zadovoljavanjem životnih potreba koje ne bi mogao podmiriti, olakšava sebi život i čineći ga podnošljivijim, ublažava duševni bol koji podnosi. Shvaćena u ovom smislu naknada nematerijalne štete se doživljava, kao što se doživljava i nematerijalna šteta. Šteta je neprijatan i njena naknada, prijatan doživljaj. Takvom naknadom se jedino može i potisnuti patnja izazvana doživljajem nematerijalne štete. Imajući u vidu, a vodeći računa o značaju povređenog dobra i navedenom cilju pravične naknade, ovaj sud smatra da će, uz pomoć dosuđenog iznosa, i tužioci moći da dožive izvesnu satisfakciju za duševni bol izazvan smrću bliskog lica. Njegova visina je takva da ne pogoduje težnjama koje nisu spojene sa prirodnom i društvenom svrhom naknade nematerijalne štete. Zato nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da se dosuđenim iznosom ostvaruju lukrativni ciljevi tužilaca. Na osnovu izloženog ovaj sud, u smislu člana 395. stav 1. ZPP-a, preinačio presudu Okružnog suda i obavezao tuženo preduzeće da svakom tužiocu isplati po 5.000 dinara, na ime naknade štete zbog duševnih bolova usled smrti bliskog lica, sa pripadajućom kamatom, dok je zahteve, preko dosuđenog iznosa, odbio. (Vrhovni sud Srbije, Rev. 4518/94 od 21.9.1994.) NAKNADA NEIMOVINSKE ŠTETE (ČLAN 200. ZOO) 5. Pri utvrđivanju visine pravične naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir zajedno sa drugim okolnostima i naknada za telesno oštećenje (invalidnina). Iz obrazloženja: Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su dosudili pravičnu naknadu tužiocu za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti shodno čl. 200. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovani su revizijski navodi kojima se ističe da su nižestepeni sudovi morali da izračunaju koliko će tužilac primati na ime invalidnine prema proseku pretpostavljenih godina žiovta i taj iznos da odbiju od iznosa koji mu je dosuđen. Ovo zbog toga što po stanovištu Vrhovnog suda pri utvrđivanju visine pravične naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti uzima se u obzir zajedno sa drugim okolnostima i naknada za telesno oštećenje (invalidnina), koju oštećeni prima po propisima o invalidskom osiguranju, ali ne u kapitaliziranom iznosu prostim oduzimanjem od pripadajućeg iznosa pravične novčane naknade. (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6589/97 od 24.3.1998.)


 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.