Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

ALEATORNOST KOD UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU

ALEATORNOST KOD UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU

Aleatornost kod ugovora o doživotnom izdržavanju manifestuje se kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja, kao budućeg događaja. Pri tome, osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj, smrt primaoca izdržavanja, bude za ugovorne strane neizvestan, dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom, a ne isključivo u objektivnom smislu.
Obrazloženje :
Kod ugovora o doživotnom izdržavanju aleatornost se odražava u neizvesnosti koliko dugo će trajati obaveza davaoca izdržavanja, odnosno koliko dugo će primalac izdržavanja primati ugovoreno izdržavanje. Dakle, aleatornost se manifestuje kroz neizvesnost o vremenu smrti primaoca izdržavanja, kao budućeg događaja. Pri tome, osnovni uslov za postojanje aleatornosti kod ove vrste ugovora jeste da budući događaj, smrt primaoca izdržavanja, bude za ugovorne strane neizvestan, dakle zahteva se neizvesnost u subjektivnom, a ne isključivo u objektivnom smislu. Kako je u konkretnom slučaju u sprovedenom postupku utvrđeno, da je pok. D. iz bolnice bila otpuštena kući sa saniranim zdravstvenim stanjem, kao i da je po izlasku iz bolnice nastavila da živi sa tuženom u istom domaćinstvu do svoje smrti, nije osnovan zaključak revizijskog suda da je kod zaključenog ugovora izostao element aleatornosti. U svojoj presudi revizijski sud navodi da na nedostatak aleatornosti ukazuje saznanje tužene o bliskoj smrti njene majke, ne navodeći činjenice iz kojih je tužena takvo saznanje mogla izvesno da ima. Ovde se upravo radi o neizvesnosti o smrti primaoca izdržavanja, koja je kao takva, u subjektivnom smislu, neizvestan događaj za obe ugovorne strane. U provedenom postupku takođe je utvrđeno, da nije bilo mana volje kod pok. D. u momentu zaključivanja predmetnog ugovora, jer je ona bila svesna svojih postupaka i posledica svojih postupaka, u kom smislu je tužbeni zahtev tužilaca i bio postavljen.
(Odluka Saveznog suda Gzs. br. 19/99 od 24.6.1999. godine).

PONIŠTAJ TESTAMENTA ZBOG MANA VOLjE (ČLAN 111. I 112. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

PONIŠTAJ TESTAMENTA ZBOG MANA VOLjE (ČLAN 111. I 112. ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

Sud će poništiti testament, ukoliko je zaveštalac više od decenije bolovao od dijabetisa, koji je još pre sačinjavanja testamenta poprimio teži oblik i izazvao druge bolesti - šum na srcu, zapušenje krvnih sudova u celom telu i mozgu, što je dovelo do oduzetosti desne strane tela i jezika bez govorne moći, što je praćeno gubljenjem svesti, zbog čega on nije bio u mogućnosti da izrazi pravu volju u vidu poslednje volje putem testamenta.
Obrazloženje:
Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijena presuda otac tužilje G. sada pokojni Ž.K. je sudskim putem ostavio supruzi tuženoj LJ. Zaveštalac je više od 10 godina bolovao od šećerne bolesti koja je još pre sačinjavanja testamenta poprimila teži oblik i izazvala druge bolesti - šum na srcu, zapušenje krvnih sudova u celom telu i mozgu, što je dovelo do oduzetosti desne strane tela i jezika bez govorne moći, a što je sve praćeno gubljenjem svesti. Usled tog teškog zdravstvenog stanja, prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra, zaveštalac nije bio sposoban da izrazi pravu volju u vidu poslednje volje putem testamenta, a ubrzo je umro posle 17 dana od sačinjavanja spornog testamenta. Polazeći od toga nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je zbog mane u izražavanju poslednje volje zaveštaoca sporni testament rušljiv pravni posao (čl. 111. Zakona o obligacionim odnosima). Zbog toga je taj testament pravilno poništen primenom čl. 112. istog zakona i čl. 61. tada važećeg Zakona o nasleđivanju. Tužena neosnovano revizijom pobija navedeni zaključak sudova navodima da je testator, bio čiste svesti u izražavanju poslednje volje i da je zbog toga trebalo saslušati sudiju koji je taj testament sastavio. Ovim navodima revizije u suštini pobija se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje da testator zbog posledica teške bolesti nije bio u stanju da izrazi svoju poslednju volju u vreme i godinu dana pre sačinjavanja spornog testamenta. Ove navode kao nedozvoljene (čl. 385. st. 3. Zakona o parničnom postupku) Vrhovni sud nije ispitivao.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 1018/97 od 19.11.1997. god.).


 < 1 2 3 4 5 6 7 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.