Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

OPOZIV TESTAMENTA UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

OPOZIV TESTAMENTA UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU

Raspolaganjem od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekom zaveštao, ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju zaveštalac je opozvao testament sačinjen dan ranije.
Obrazloženje:
Otac tužilje je, dana 22.8.1984. godine, sačinio pismeni testament pred svedocima, kojim je svu svoju nepokretnu imovinu, kao i pokretnu imovinu zaveštao tuženoj, supruzi iz trećeg braka sa kojom nije imao dece, pošto je prethodno naveo da je tužilju (ćerku iz prvog braka) i ćerku iz drugog braka namirio u njihovim naslednim delovima, ugovorom o poklonu nepokretnosti.Sledećeg dana 23.8.1984. godine, ugovorom o doživotnom izdržavanju, overenim pred sudom, ostavio je tuženoj sa kojom je do tada živeo u zajednici punih 30 godina, 1/2 kuće i dve zgrade, kućište, dvorište i pašnjak od 7,98 ari, kao i svu pokretnu imovinu, kućne stvari, aparate, alatke i mašine. Nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužilje da se utvrdi da je testamentom povređen nužni nasledni deo i da se smanji raspolaganje zaveštaoca koji je umro 13.11.1989. godine, i pritom dali razloge koje prihvata i ovaj sud. Raspolaganje od strane zaveštaoca određenom stvari koju je bio nekom zaveštao, ima za posledicu opozivanje zaveštanja te stvari. Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju 23.8.1984. godine, zaveštalac je opozvao testament sačinjen dan ranije, tako da je umro bez imovine, koja je po članu 117. stav 1. Zakona o nasleđivanju, prešla u svojinu tužene u momentu smrti primaoca izdržavanja. Pošto je otac tužilje umro bez imovine i bez testamenta, zahtev da se izvrši redukcija testamenta zbog povrede nužnog naslednog dela ostao je bez smisla. Neosnovano se u reviziji navodi da se ugovor o doživotnom izdržavanju ne odnosi na svu imovinu koja je bila predmet testamenta. Ni testamentom ni ugovorom o doživotnom izdržavanju ne može se raspolagati tuđom imovinom. Ugovorom o doživotnom izdržavanju, otac tužilje je raspolagao jednom polovinom kuće i drugih nepokretnih stvari, zato što druga polovina već pripada tuženoj po osnovu zajedničkog sticanja u braku, što je naglašeno u tački 3. stav 2. ugovora.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 516/95 od 14.2.1995. godine)

IZDRŽAVANJE RAZVEDENOG SUPRUŽNIKA (ČL. 163 PORODIČNOG ZAKONA)

IZDRŽAVANJE RAZVEDENOG SUPRUŽNIKA (ČL. 163 PORODIČNOG ZAKONA)

Tužena ima pravo na izdržavanje kada je utvrđeno da nije zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca ,a nije se ni grubo ni nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti njen zahtev da joj se presudom kojom se brak razvodi, dosudi izdržavanje na teret tužioca predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca .
Obrazloženje:
Utvrđeno je da tužena nije zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca, a nije se grubo niti nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti njen zahtev da joj se presudom kojom se brak razvodi dosudi izdržavanje na teret tužioca predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca. Utvrđeno je i to da tužena nije zasnovala vanbračnu zajednicu. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo odredbe člana 310. i 310 a. Zakona o braku i porodičnim odnosima kada su obavezali tužioca da tuženoj na ime izdržavanja plaća mesečno iznos od 400,00 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kojem banke u mestu plaćanja, otkupljuju stranu valutu, jer je dosuđeni iznos utvrđen u skladu sa potrebama tužene i srazmeran mogućnostima tužioca, kako je to propisano odredbom člana 287. stav 1. i 288. stav 1. navedenog zakona, a nije utvrđeno da je tužena zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca odnosno da se bez ozbiljnog povoda od strane tužioca grubo i nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti da njen zahtev izdržavanje predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca, da tuženoj, shodno odredbi člana 287. stav 2. i 288. stav 4. Zakona o braku i porodičnim odnosima, ne bi pripadalo pravo na izdržavanje, a tužilac iz prihoda koje ostvaruje u mogućnosti je da za izdržavanje tužene plaća dosuđeni iznos, a da time ne ugrozi svoje lično izdržavanje, pa navodi revizije da tuženoj ne pripada pravo na izdržavanje nisu osnovani. Međutim, pravo tužene na dosuđeno izdržavanje pripada joj od dana postavljanja zahteva za izdražavanje, a to je bilo podneskom od 22. 03.2004. godine, a ne od dana podnošenja tužbe za razvod braka kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi. Naime, izdržavanje prema članu 288. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima neobezbeđeni bračni drug ima pravo da zahteva da mu se presudom kojom se brak razvodi dosudi izdržavanje na teret drugog bračnog druga, znači, izdržavanje je u ovom slučaju jedna posledica razvoda braka, pa s toga dosuđeno izdržavanje teče od dana donošenja odluke o razvodu jer je opšte pravilo da se izdržavanje određuje pro futuro. Međutim, bračni drug može u brakorazvodnoj parnici postaviti i zahtev za izdržavanje, koje mu drugi bračni drug može dati za vreme trajanja braka po članu 287. navedenog zahteva i ovo izdržavanje može teći samo od dana stavljenog zahteva za izdržavanje. S toga, tuženoj pripada pravo na izdržavanje od 22.03.2004. godine, a ne od 9.02.2004. godine, bez obzira što je i u tom periodu bila materijalno neobezbeđena odnosno nije imala dovoljno sredstava za izdržavanje.
Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1325/05 od 26.5.2005. godine.


 < 1 2 3 4 5 6 7 8 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.