.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

IZDRŽAVANJE RAZVEDENOG SUPRUŽNIKA (ČL. 163 PORODIČNOG ZAKONA)

IZDRŽAVANJE RAZVEDENOG SUPRUŽNIKA (ČL. 163 PORODIČNOG ZAKONA)

Tužena ima pravo na izdržavanje kada je utvrđeno da nije zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca ,a nije se ni grubo ni nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti njen zahtev da joj se presudom kojom se brak razvodi, dosudi izdržavanje na teret tužioca predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca .
Obrazloženje:
Utvrđeno je da tužena nije zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca, a nije se grubo niti nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti njen zahtev da joj se presudom kojom se brak razvodi dosudi izdržavanje na teret tužioca predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca. Utvrđeno je i to da tužena nije zasnovala vanbračnu zajednicu. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo odredbe člana 310. i 310 a. Zakona o braku i porodičnim odnosima kada su obavezali tužioca da tuženoj na ime izdržavanja plaća mesečno iznos od 400,00 švajcarskih franaka u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kojem banke u mestu plaćanja, otkupljuju stranu valutu, jer je dosuđeni iznos utvrđen u skladu sa potrebama tužene i srazmeran mogućnostima tužioca, kako je to propisano odredbom člana 287. stav 1. i 288. stav 1. navedenog zakona, a nije utvrđeno da je tužena zlonamerno i bez opravdanog razloga napustila tužioca odnosno da se bez ozbiljnog povoda od strane tužioca grubo i nedolično ponašala u bračnoj zajednici niti da njen zahtev izdržavanje predstavlja očiglednu nepravdu za tužioca, da tuženoj, shodno odredbi člana 287. stav 2. i 288. stav 4. Zakona o braku i porodičnim odnosima, ne bi pripadalo pravo na izdržavanje, a tužilac iz prihoda koje ostvaruje u mogućnosti je da za izdržavanje tužene plaća dosuđeni iznos, a da time ne ugrozi svoje lično izdržavanje, pa navodi revizije da tuženoj ne pripada pravo na izdržavanje nisu osnovani. Međutim, pravo tužene na dosuđeno izdržavanje pripada joj od dana postavljanja zahteva za izdražavanje, a to je bilo podneskom od 22. 03.2004. godine, a ne od dana podnošenja tužbe za razvod braka kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi. Naime, izdržavanje prema članu 288. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima neobezbeđeni bračni drug ima pravo da zahteva da mu se presudom kojom se brak razvodi dosudi izdržavanje na teret drugog bračnog druga, znači, izdržavanje je u ovom slučaju jedna posledica razvoda braka, pa s toga dosuđeno izdržavanje teče od dana donošenja odluke o razvodu jer je opšte pravilo da se izdržavanje određuje pro futuro. Međutim, bračni drug može u brakorazvodnoj parnici postaviti i zahtev za izdržavanje, koje mu drugi bračni drug može dati za vreme trajanja braka po članu 287. navedenog zahteva i ovo izdržavanje može teći samo od dana stavljenog zahteva za izdržavanje. S toga, tuženoj pripada pravo na izdržavanje od 22.03.2004. godine, a ne od 9.02.2004. godine, bez obzira što je i u tom periodu bila materijalno neobezbeđena odnosno nije imala dovoljno sredstava za izdržavanje.
Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1325/05 od 26.5.2005. godine.

PRAVO BRAČNOG DRUGA NA IZDRŽAVANJE (ČL. 151 PORODIČNOG ZAKONA)

PRAVO BRAČNOG DRUGA NA IZDRŽAVANJE (ČL. 151 PORODIČNOG ZAKONA)

Bračni drug koji nema dovoljno sredstva za izdržavanje, nesposoban je za rad ili se ne može zaposliti , ima pravo na izdržavanje od svog bračnog druga srazmerno njegovim mogućnostima.
Obrazloženje:
U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su tužilja i tuženi sklopili brak 1968. godine koji nije formalno razveden. Od 1972. godine tuženi živi i radi u ...... , s tim što od 11.5.2004. godine nije u radnom odnosu i prima mesečnu naknadu zbog nezaposlenosti u iznosu od 700 EUR. U ........ , gde tužilja živi sa zajedničkim sinom i njegovom porodicom, dolazio je povremeno do 1993. godine, i tužilja je odlazila kod njega, a do 2000. godine redovno joj je slao novac. Tužilja je domaćica, nikada nije bila u radnom odnosu, ima 57 godina i završena četiri razreda osnovne škole. Zbog zdravstvenog stanja i starosne dobi, nije u mogućnosti da se zaposli, a za izdržavanje i lečenje novac povremeno dobija od sina. Na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je obavezan tuženi da, srazmerno njegovim mogućnostima, izdržava tužilju. Naime, odredbom člana 287. stav 1. Zakona o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS" br. 22/80, sa izmenama i "Službeni glasnik RS" br. 22/93), predviđeno je da bračni drug koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, nesposoban je za rad ili se ne može zaposliti, ima pravo na izdržavanje od svog bračnog druga srazmerno njegovim mogućnostima. Visinu doprinosa za izdržavanje tužilje, drugostepeni sud je odredio pravilnom primenom odredaba člana 310. i člana 310a. navedenog Zakona, pri čemu je uzeto u obzir imovno stanje tužilje, stepen sposobnosti za rad, mogućnost za zaposlenje kao i njeno zdravstveno stanje.
Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1553/05 od 29.6.2005. godine.


 < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 >  Last ›
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.