.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

NIŠTAVOST UGOVORA O POKLONU ZBOG GRUBE NEBLAGODARNOSTI (ČL. 52 ZOO)

NIŠTAVOST UGOVORA O POKLONU ZBOG GRUBE NEBLAGODARNOSTI (ČL. 52 ZOO)

Kada poklonoprimac počne da vređa, ponižava i tuče poklonoprimca, to se može okarakterisati kao gruba neblagodarnost, što je razlog da ugovor o poklonu bude ništav.
Obrazloženje:
U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da su tužilja i tuženi BB bili u braku od ......... . godine do ........ . godine i da im se u braku rodilo dvoje dece. Dana 21.7.1997. godine tužilja i tuženi su zaključili ugovor o poklonu spornog stana i isti overili kod Četvrtog opštinskog suda. Nakon zaključenja navedenog ugovora pogoršali su se odnosi između tužilje i prvotuženog, koji su do tada bili skladni, tako što je prvotuženi počeo da vređa, ponižava i tuče tužilju. Tužilja je zbog takvog ponašanja prvotuženog dana 15.5.2001. godine podnela tužbu za razvod braka. Dalje je utvrđeno da je prvotuženi predmetni stan 01.6.2001. godine poklonio kćerki iz ranijeg braka drugotuženoj VV. Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje, a za takvu odluku su dali valjane razloge koje prihvata i Vrhovni sud. Ovo stoga što se ponašanje tuženog BB, nakon zaključenja ugovora o poklonu između njega i tužilje može okarakterisati kao gruba neblagodarnost, imajući u vidu sve okolnosti ovog konkretnog slučaja, što dovodi do zaključka da je prvotuženi takvim svojim ponašanjem grubo povredio pravilo morala i dobrih običaja, pre svega ona na kojima počiva odnos između poklonodavca i poklonoprimca, što je uzrok ništavosti ugovora o poklonu u smislu odredbe čl. 52. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je ugovor o poklonu spornog stana zaključen između prvotuženog i drugotužene ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer je isti zaključen nakon što je tužilja podnela tužbu za razvod braka i tužbu za opoziv ugovora o poklonu, što dovodi do zaključka da je postojala namera da se tužilji onemogući povraćaj učinjenog poklona, odnosno stana, pri čemu ovom ugovoru nedostaje osnov, koji se kod dobročinih ugovora sastoji u nameri darivanja,
Iz presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1375/05 od 6.7.2005. godine

STICANjE PRAVA SVOJINE ODRŽAJEM

STICANjE PRAVA SVOJINE ODRŽAJEM

1. Kako je tužilac zaključio usmeni ugovor o kupoprodaji, koji prema čl. 4. Zakona o prometu nepokretnosti ne proizvodi pravno dejstvo, to njegova državina nije zakonita, pa je za sticanje prava svojine održajem za savesnog držaoca potreban rok od 20 godina.
Obrazloženje:
Tužilac sa pok. prodavcem nije nikada zaključio pismeni ugovor o prodaji sporne nekretnine. Njihov usmeni sporazum ne predstavlja ugovor u smislu čl. 4. Zakona o prometu nepokretnosti, pa kako nema pismenu formu takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Kako tužilac nema punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine, odnosno pismeni ugovor o kupoprodaji, to njegova državina nije zakonita. U tom slučaju za sticanje prava svojine na tuđoj stvari održajem za savesnog držaoca potreban je rok od 20 godina, kao što predviđa čl. 28. st. 4. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. S obzirom da ovaj rok od 20 godina nije protekao, jer tužilac drži parcelu od 1985. godine, to nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine održajem.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Gž. broj 10207/95 od 23.11.1995. god.).


‹ First  < 3 4 5 6 7 8 9 10 > 
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.