Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

ZAŠTITA OD IMISIJA (ČLAN 5. ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA)

ZAŠTITA OD IMISIJA (ČLAN 5. ZAKONA O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA)

Neprijatni mirisi iz poljskog klozeta, vlasništvo tuženog, koji se nalazi na udaljenosti od 2,5 metra od ulaza u kuću čiji je vlasnik tužilja, prelaze dopuštenu granicu tolerancije u jednoj urbanoj sredini, pa će sud obavezati tuženog da otkloni ovaj izvor štetnih imisija.
Iz obrazloženja:
Nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da se radi o štetnim emisijama i da se na te emisije ima primeniti odredba člana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema ovoj odredbi zakona, vlasnik nepokretnosti može susedu zabraniti uticaje koji dolaze od takve njegove nepokretnosti, ako oni prema mesnim prilikama prelaze uobičajenu meru i bitno onemogućavaju korišćenje nepokretnosti. Utvrđeno je da su neprijatni mirisi i insekti iz poljskog klozeta, vlasništvo tuženog, koji se nalazi na udaljenosti od 2,5 metra od ulaza u kuću čiji je vlasnik tužilja, takvog intenziteta da sa objektivnog gledišta prelaze razumnu i normalnu granicu, zbog čega tužilja ne može normalno da koristi kuću za stanovanje, jer ovi mirisi ulaze u stambene prostorije. U takvim okolnostima, i po oceni Vrhovnog suda, suđeno je pravilnom primenom materijalnog prava, kada je tuženi kao vlasnik poljskog klozeta obavezan da otkloni ovaj izvor štetnih imisija, iz koga neprijatni mirisi ulaze u stambene prostorije tužilje, a stvar je tuženog gde će smestiti poljski klozet da bi otklonio štetne imisije na susednu nepokretnost tužilje. Neprijatni mirisi iz poljskog klozeta, vlasništvo tuženog, prelaze dopuštenu granicu tolerancije u jednoj urbanoj sredini, utvrdio je saslušani veštak, a takvo saznanje učinjeno je i neposrednim opažanjem suda na licu mesta.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. broj 520/99 od 26.5.1999. godine).

NAKNADA NENOVČANE MATERIJALNE ŠTETE I ZATEZNA KAMATA (ČL. 185 I ČL. 189 ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

NAKNADA NENOVČANE MATERIJALNE ŠTETE I ZATEZNA KAMATA (ČL. 185 I ČL. 189 ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

Sud, ukoliko odgovorno lice do donošenja sudske odluke ne naknadi štetu nastalu na stvarima, oštećenjem ili propašću, visinu naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Zatezna kamata na takvu naknadu nenovčane materijalne štete, dosuđenu u novcu prema cenama u vreme presuđenja, teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena.
Iz obrazloženja:
“Osnovano u reviziji prvotuženi u odnosu na ostale tužioce ističe da su nižestepeni sudovi prilikom utvrđivanja naknade štete pogrešno primenili materijalno pravo. Odredba člana 185. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) reguliše pitanje štete koja je nastala na stvarima, oštećenjem ili propašću i obavezu odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, ako to nije moguće da štetu naknadi u novcu. Dakle, potraživanje oštećenog za oštećenu stvar ne predstavlja novčanu štetu, jer je osnovno pravilo pomenutog člana da se uspostavi ranije stanje. Raspravljajući o obavezi odgovornog lica da uspostavi ranije stanje na oštećenoj stvari, ako to lice do donošenja sudske odluke ne naknadi štetu, sud visinu naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke (član 189. stav 2. ZOO). Dosuđujući naknadu štete prema cenama u vreme donošenja sudske odluke uspostavlja se pređašnje stanje, jer dosuđenim iznosom oštećeni može da popravi oštećenu stvar ili da kupi novu stvar. Na takvu naknadu nenovčane materijalne štete, dosuđenu u novcu prema cenama u vreme presuđenja, zatezna kamata teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. U postupku je utvrđeno da su tužioci pretrpeli materijalnu štetu u vidu štete na usevima a usled prskanja ribnjaka sredstvima za suzbijanje aktivnih korova u vlasništvu prvotuženog, pri čemu je program suzbijanja korova uz angažovanje trećetuženog, preduzeo drugotuženi. Na osnovu pismenog nalaza i mišljenja veštaka od 27.1.2001. godine i 19.4.2002. godine, prvostepeni sud je utvrdio visinu štete pojedinačno za svakog tužioca, a prvostepenom presudom od 26.1.2004. godine tužiocima dosudio naknadu materijalne štete po cenama u vreme veštačenja i zateznu kamatu od dana kako je to navedeno za svakog od tužilaca u izreci prvostepene presude, a ne od dana donošenja prvostepene presude. Kako su pobijane presude u odnosu na ostale tužioce donete pogrešnom primenom materijalnog prava odredbe člana 185. i člana 189. stav 2. ZOO, Vrhovni sud Srbije je na osnovu odredbe člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku nižestepene presude ukinuo u delu dosuđene naknade materijalne štete u odnosu na tužioce čija vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi iznos od 15.000,00 dinara i odlučio kao u stavu II izreke. U ponovnom postupku prvostepeni sud će u skladu sa izloženim utvrditi visinu štete u odnosu na ostale tužioce pravilnom primenom odredbe člana 185. i člana 189. stav 2. ZOO, pa će nakon toga ponovo odlučiti o zahtevu za naknadu materijalne štete i troškove parničnog postupka u odnosu na prvotuženog.”
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1838/2006 od 6.9.2006. godine)


‹ First  < 4 5 6 7 8 9 10 > 
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.