.
.
Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
Tel: 011-3242-544
E-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

NAKNADA NENOVČANE MATERIJALNE ŠTETE I ZATEZNA KAMATA (ČL. 185 I ČL. 189 ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

NAKNADA NENOVČANE MATERIJALNE ŠTETE I ZATEZNA KAMATA (ČL. 185 I ČL. 189 ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA)

Sud, ukoliko odgovorno lice do donošenja sudske odluke ne naknadi štetu nastalu na stvarima, oštećenjem ili propašću, visinu naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Zatezna kamata na takvu naknadu nenovčane materijalne štete, dosuđenu u novcu prema cenama u vreme presuđenja, teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena.
Iz obrazloženja:
“Osnovano u reviziji prvotuženi u odnosu na ostale tužioce ističe da su nižestepeni sudovi prilikom utvrđivanja naknade štete pogrešno primenili materijalno pravo. Odredba člana 185. Zakona o obligacionim odnosima (dalje: ZOO) reguliše pitanje štete koja je nastala na stvarima, oštećenjem ili propašću i obavezu odgovornog lica da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, ako to nije moguće da štetu naknadi u novcu. Dakle, potraživanje oštećenog za oštećenu stvar ne predstavlja novčanu štetu, jer je osnovno pravilo pomenutog člana da se uspostavi ranije stanje. Raspravljajući o obavezi odgovornog lica da uspostavi ranije stanje na oštećenoj stvari, ako to lice do donošenja sudske odluke ne naknadi štetu, sud visinu naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke (član 189. stav 2. ZOO). Dosuđujući naknadu štete prema cenama u vreme donošenja sudske odluke uspostavlja se pređašnje stanje, jer dosuđenim iznosom oštećeni može da popravi oštećenu stvar ili da kupi novu stvar. Na takvu naknadu nenovčane materijalne štete, dosuđenu u novcu prema cenama u vreme presuđenja, zatezna kamata teče od dana donošenja prvostepene presude kojom je visina naknade određena. U postupku je utvrđeno da su tužioci pretrpeli materijalnu štetu u vidu štete na usevima a usled prskanja ribnjaka sredstvima za suzbijanje aktivnih korova u vlasništvu prvotuženog, pri čemu je program suzbijanja korova uz angažovanje trećetuženog, preduzeo drugotuženi. Na osnovu pismenog nalaza i mišljenja veštaka od 27.1.2001. godine i 19.4.2002. godine, prvostepeni sud je utvrdio visinu štete pojedinačno za svakog tužioca, a prvostepenom presudom od 26.1.2004. godine tužiocima dosudio naknadu materijalne štete po cenama u vreme veštačenja i zateznu kamatu od dana kako je to navedeno za svakog od tužilaca u izreci prvostepene presude, a ne od dana donošenja prvostepene presude. Kako su pobijane presude u odnosu na ostale tužioce donete pogrešnom primenom materijalnog prava odredbe člana 185. i člana 189. stav 2. ZOO, Vrhovni sud Srbije je na osnovu odredbe člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku nižestepene presude ukinuo u delu dosuđene naknade materijalne štete u odnosu na tužioce čija vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi iznos od 15.000,00 dinara i odlučio kao u stavu II izreke. U ponovnom postupku prvostepeni sud će u skladu sa izloženim utvrditi visinu štete u odnosu na ostale tužioce pravilnom primenom odredbe člana 185. i člana 189. stav 2. ZOO, pa će nakon toga ponovo odlučiti o zahtevu za naknadu materijalne štete i troškove parničnog postupka u odnosu na prvotuženog.”
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1838/2006 od 6.9.2006. godine)

NAKNADA ŠTETE NASTALE IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA (ČL. 377 ZOO)

NAKNADA ŠTETE NASTALE IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA (ČL. 377 ZOO)

Ukoliko su tuženi kao osiguravajuće organizacije prema propisima koji su važili u momentu saobraćajnog udesa bili odgovorni zajedno sa učiniocem krivičnog dela za štetu koju su pretrpeli tužioci, tada se i na njih odnose odredbe o zastarelosti potrživanja naknade štete proistekle izvršenjem krivičnog dela.
Obrazloženje :
Na osnovu navedenih činjenica drugostepeni sud je zaključio da je potraživanje tužilaca za naknadu štete prema tuženima zastarelo u smislu čl. 376. st.1. i st.2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se na tužene ne može primeniti rok zastarelosti iz čl. 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer se taj rok odnosi samo prema izvršiocima krivičnog dela, a ne i prema ostalim odgovornim licima za naknadu štete. Pravno shvatanje drugostepenog suda u dejstvu odredbi čl. 377. Zakona o obligacionim odnosima na zastarelost potraživanja tužilaca za naknadu štete je pogrešno. Prema stavu 1. člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Pod odgovornim licem se ne podrazumeva samo učinilac krivičnog dela već i lice koje odgovara za štetu koja je učinjena krivičnim delom iako sam nije učinilac tog dela. Ukoliko su tuženi kao osiguravajuće organizacije prema propisima koji su važili u momentu saobraćajnog udesa bili odgovorni zajedno sa učiniocem krivičnog dela za štetu koju su pretrpeli tužioci, tada se i na njih odnose odredbe čl. 377. st.1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga, primenom čl. 395. st.2. Zakona o parničnom postupku, revizija tužilaca je usvojena i pobijana presuda Okružnog suda u Zrenjaninu ukinuta, a predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1335/05 i Sgzz 58/05 od 30.11.2005. godine.


‹ First  < 5 6 7 8 9 10 > 
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.