Kontakt podaci

Advokat Veličković M. Veljko
Adresa: Resavska 8 11000 Beograd
Mobilni: 064-514-6577
tel: 011-3242-544
e-mail: veljkov6@gmail.com

Naknada štete

   naknada stete u saobracaju





Primeri iz sudske prakse

Na ovoj stranici ćete pronaći neke zanimljive primere iz sudske prakse

NAKNADA ŠTETE NASTALE IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA (ČL. 377 ZOO)

NAKNADA ŠTETE NASTALE IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA (ČL. 377 ZOO)

Ukoliko su tuženi kao osiguravajuće organizacije prema propisima koji su važili u momentu saobraćajnog udesa bili odgovorni zajedno sa učiniocem krivičnog dela za štetu koju su pretrpeli tužioci, tada se i na njih odnose odredbe o zastarelosti potrživanja naknade štete proistekle izvršenjem krivičnog dela.
Obrazloženje :
Na osnovu navedenih činjenica drugostepeni sud je zaključio da je potraživanje tužilaca za naknadu štete prema tuženima zastarelo u smislu čl. 376. st.1. i st.2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se na tužene ne može primeniti rok zastarelosti iz čl. 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer se taj rok odnosi samo prema izvršiocima krivičnog dela, a ne i prema ostalim odgovornim licima za naknadu štete. Pravno shvatanje drugostepenog suda u dejstvu odredbi čl. 377. Zakona o obligacionim odnosima na zastarelost potraživanja tužilaca za naknadu štete je pogrešno. Prema stavu 1. člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Pod odgovornim licem se ne podrazumeva samo učinilac krivičnog dela već i lice koje odgovara za štetu koja je učinjena krivičnim delom iako sam nije učinilac tog dela. Ukoliko su tuženi kao osiguravajuće organizacije prema propisima koji su važili u momentu saobraćajnog udesa bili odgovorni zajedno sa učiniocem krivičnog dela za štetu koju su pretrpeli tužioci, tada se i na njih odnose odredbe čl. 377. st.1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga, primenom čl. 395. st.2. Zakona o parničnom postupku, revizija tužilaca je usvojena i pobijana presuda Okružnog suda u Zrenjaninu ukinuta, a predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1335/05 i Sgzz 58/05 od 30.11.2005. godine.

NAKNADA ŠTETE ZBOG GUBITKA ZARADE U BUDUĆNOSTI (ČL. 195 ZOO)

NAKNADA ŠTETE ZBOG GUBITKA ZARADE U BUDUĆNOSTI (ČL. 195 ZOO)

Ukoliko oštećeni u vreme zadobijanja telesne povrede nije još počeo da privređuje, može ostariti pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade u budućnosti zbog smanjenja radne sposobnostiu vreme kada bi prema normalnom toku stvari i svim okolnostima mogao otpočeti da stiče zaradu .
Obrazloženje :
Naime, nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili odredbu člana 195 ZOO, kojom je predviđeno da je odgovorno lice dužno da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede ili narušenja zdravlja radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena, ako povređeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Gubitak radne sposobnosti predstavlja u imovinsko pravnom smislu štetu, ukoliko usled toga povređeni ne može da ostvaruje zaradu, koju bi, inače, po redovnom toku stvari ostvarivao ili mogao da ostvari svojim radom. Takođe i lice čija je mogućnost napredovanja uništena ili smanjena, ima pravo na naknadu štete od odgovornog lica, ako usled ovih posledica trpi određenu štetu. Ukoliko oštećeni u vreme zadobijene telesne povrede nije još počeo da privređuje, može ostvariti pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade u budućnosti zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane telesnom povredom, u vreme kada bi prema normalnom toku stvari i svim okolnostima mogao otpočeti da stiče tu zaradu. To dalje znači, da se ne može prihvatiti stav nižestepenih sudova da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete za izgubljenu zaradu samo zbog činjenice što u vreme povređivanja nije bio u radnom odnosu. Takođe je neprihvatljiv i stav nižestepenih sudova da time što je tužilac ostvario pravo na ličnu invalidninu i što mu je priznato pravo na mesečna novčana primanja u visini prosečne zarade zaposlenih u RS, shodno Uredbi o materijalnom obezbeđenju i drugim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih invalida rata iz oružanih akcija posle 17.08.1990. godine, ne postoji stvarna štete izražena u negativnoj razlici u zaradi koju je imao pre povrede i koju ostvaruje posle povređivanja. Ovo sa razloga što u postupku nije utvrđeno da li bi tužilac sa svojom kvalifikacijom, da nije došlo do njegovog povređivanja i umanjenja njegove radne sposobnosti, po normalnom toku stvari zasnovao radni odnos i koliko bi iznosila njegova zarada, te da li bi se u tom slučaju pojavila negativna razlika između sadašnjih primanja koja ostvaruje i te zarade koju bi ostvarivao. Tužilac je inače isticao da bi, da nije bilo ranjavanja zasnovao radni odnos u nekoj od radnih organizacija u Zaječaru i ostvarivao prosečnu mesečnu zaradu elektrotehničara. Pored navedenog i licu čija je mogućnost napredovanja uništena ili smanjena pripada pravo na naknadu štete od odgovornog lica, ako usled ovih posledica trpi štetu. U tom smislu, nižestepeni sudovi su propustili da utvrde da li bi tužilac po normalnom toku stvari, da nije došlo do njegovog povređivanja a ceneći sve okolnosti ovog slučaja, završio elektrotehnički fakultet i u međuvremenu zasnovao radni odnos kao elektroinženjer, te da li zbog toga ima pravo na naknadu štete. Stoji činjenica da tužilac taj fakultet još nije završio, ali je izostalo utvrđivanje da li bi tužilac taj fakultet završio u određenom roku da do povređivanja nije došlo, odnosno da li je zbog posledica povređivanja i zbog njegove umanjene radno profesionalne sposobnosti takvo napredovanje isključeno ili otežano i produženo na određeno vreme i do kada, ili da fakultet ne bi završio i da do njegovog povređivanja nije došlo.
Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2840/05 od 8.3.2006. godine


‹ First  < 5 6 7 8 9 10 > 
 
developed by SOFT+ / © Advokat Veljko M. Veličković 2014.